Od kako je Texas Holdem poker doživeo svoju ekspanziju tokom 2004. i 2005. godine mnoge stvari u Americi izašle su na videlo, što statistički, što pojedinačno. U koledžima širom Amerike tih godina zabeležen je podatak da oko 600.000 studenata uživa u ovoj igri, kombinujući online poker i živu igru po domovima, gde su potovi dostizali cifre i od $1.000. Sa jedne strane krenulo je zaprepašćenje roditelja, a sa druge lagodan život dobitnih igrača.
Svako onaj ko ne zna šta je poker odmah razvija sliku kompulzivnih i zavisnih kockara i često taj pojam meša sa klađenjem, mafijašima i slično. Interesantna je činjenica da samo 5% igrača upadne u problem zavisnosti. Američki studenti koji su osetili lagodan život i videli ono što WSOP može da ponudi se mahom odlučuju da nekoliko godina nakon diplomiranja posvete igranju pokera, pa ako ne budu profitabilni na kraju krenu da grade svoje karijere shodno struci. Prosek njihove "poker edukacije" bude i po 30 pročitanih poker knjiga i 40 sati igranja nedeljno, nekad i više.
Oni koji dobijaju uživaju u putovanjima i svom opredeljenju. Oni koji gube kukaju kako za poker treba mnogo sreće. Nekolicina njih, koji dođu do faze da se zadužuju i pljačkaju roditeljske kreditne kartice, završi i na njujorškom gradskom sudu koji je osnovao sudija Farell 2002. godine, a koji umesto zatvorske kazne nudi opciju lečenja bolesti zavisnosti.
Ono što je statistika lansirala kao podatak nešto pre afere "Crni petak" je da je sada broj igrača porastao i među srednjoškolcima – njih oko 700.000 igra poker. I iako sebi "pumpaju" adrenalin, niko se ne žali na gubitke i bolesti zavisnosti. Da li je ta ekspanzija i dovela do "Crnog petka", s obzirom da je celoj Americi postalo jasno da se ogroman novac i ovde vrti, a oni nemaju deo kolača jer je kod njih igranje online nelegalno?
Konetikat je tu otišao najdalje – oni čak u srednjim školama uče decu pokeru. Rad sa stručnim licima, gde se poker edukacija svodi na učenje o legalnom kockanju, pravilima pokera i verovatnoći i statistici, drži tu omladinu hladne glave i predstavlja im poker kao posao. Kod ove dece nije zabeleženo "vađenje iz minusa" i slični gestovi.
Sa ovakvom čistom predstavom nove generacije igrača znaju – poker jeste posao. Zahteva učenje, posvećenost, radi i disciplinu. Tako se napreduje. To čini razliku između igrača i kockara. Šta čekate?