Ukoliko u nekom ne-poker društvu pomenete da igrate poker, neminovno će vas “vezati” za kazino i kocku. I nije im zameriti. U ljudskoj je psihologiji da povezuju stvari sa nečim prethodno poznatim. Poker je igra u kojoj se susreću karte i čipovi, a ta dva pojma se nepogrešivo vezuju za upravo pomenute – kazino i kockanje.
Razlika između pokera i drugih kazino igara
Pitanje je da li će iko iz tog društva želeti da se dublje zainteresuje i da li će želeti da sasluša vaše objašnjenje da se poker prilično razlikuje od ostalih igara u kazinu. Da ne navodimo sve razloge – zadržimo se na dva:
- u svim klasičnim kazino igrama vi igrate protiv kazina (kuće), dok u pokeru igrate protiv drugih igrača za stolom
- klasične kazino igre nisu “zero-sum game”.
Zašto rulet nije “zero-sum game”?
Odgovor na ovo pitanje je prilično jedostavan i direktan: na ruletu (evropskoj verziji) postoje brojevi od 1 – 36, kao i broj 0. Dakle, ukupno 37 brojeva. U slučaju da se držite strategije jedan žeton na jedan broj, onoga momenta kada loptica stane na broj koji ste vi odabrali, “kuća” odnosno kazino će vas isplatiti – dobićete 36x uloženo.
Dakle, verovatnoća dobitka je 1:37, a isplata je 1:36. Prevedimo to u novac: ako biste pogađali broj jednom u 37 puta i da ste pritom svaki put stavljali po jedan dinar na broj, uložili biste 37 dinara, a dobili “nazad” 36 dinara. Predstavljeno u procentima: ulažete 100% (željenog) novca, a “vraća” vam se 97,3%. Upravo je to naćčin na koji kazino zaradjuje, ne samo na ovoj već i na svim drugim klasičnim igrama koje priređuje.
Šta je “zero-sum game”?
Iz prethodnog primera odgovor na ovo pitanje je prilično logičan: “zero-sum game” je ona igra u kojoj postoji direktna srazmera između iznosa dobitka odnosno gubitka između dve strane u igri.
Pretpostavimo da šetate ulicom, ugledate novčanicu od 20 dinara, uzmete je i stavite u džep. Onaj ko je novčanicu izgubio – na gubitku je 20 dinara. Vi, koji ste novčanicu pronašli – u dobitku ste 20 dinara.
Izraz “nulta suma” je poznat i obrađivan u teoriji igara i u ekonomskoj teoriji.
Da li je poker igra “nulte sume”?
Na prvi pogled – da. Naime, ukoliko jedan igrač za stolom dobija, nasuprot njega mora da postoji igrač (ili više njih) koji upravo tu svotu novca/žetona gubi. Ukoliko su svi igrači za stolom započeli igru sa istim brojem žetona, nakon određenog perioda igre raspored žetona među igračima će biti drugačiji nego na početku, ali će ukupan broj žetona za stolom biti identičan početnoj sumi.
Ipak, u realnosti, situaciji je ipak nešto drugačija. Kuća – bilo da je to kazino, ili bilo koji drugi priređivač, mora, radi splativosti organizacije i svog poslovanja, da jedan deo zadržava za sebe. Svima dobro poznat “rake” (rejk). Zbog toga se za poker kaže da je [“zero-sum game” – “rake”].
Prostijim jezikom rejk možemo nazvati i posredničkom provizijom, koju susrećemo na svakom koraku svakodnevnog života. U konkretnom slučaju pokera, da nema posrednika – ili ne bi bilo ni igre, ili bi se ona bazirala na kućnim prijateljskim partijama, koja se organizuje isključivo zarad zabave njenih učesnika. Ovu vrstu igre nazivamo “play money”.
